1.Besnilo je smrtonosna infekcija centralnog nervnog sistema uzrokovana virusom besnila koji ima oblik puščanog zrna. U svetu godišnje od besnila oboli i umre oko 40.000-60.000 ljudi. Izuzetak čini par opisanih slučajeva izlečenja od kojih je prvi šestogodišnji dečak Metju Vinkler koga je 1970. godine ujeo besan slepi miš. U Srbiji je poslednji slučaj besnila ljudi zabeležen 1980. godine na Kosovu.

2.Besnilo je jedna od najstarijih bolesti ljudi i životinja za koju se zna duže od 4000 godina (Hamurabi 1700. godine p.n.e.). U pisanim dokumentima iz perioda starog Vavilona (23. vek p.n.e.), u vavilonskom Eshnua kodu tj. zakonu, nalazi se prvi pisani podatak o besnilu u kome se navodi da ako besan pas ozledi neku osobu i ako je ta osoba rob i umre, vlasnik psa plaća manju kaznu nego ako ujedena osoba nije rob. Latinski naziv za besnilo je rabies što znači ludilo i vodi poreklo od reči  rabere čto znači mahnit, besan. Grčki termin za besnilo – lyssa takođe znači ludilo.
 
 3.Besnilo se javlja na svim kontinentima izuzimajući Zemljin Južni pol-   Antarktik.

4.Virus dospeva u organizam ujedom, ogrebotinom ili lizanjem povređene kože od strane obolele životinje. Virus može da prodre kroz sluzokožu, ali ne i kroz nepovređenu kožu.

5.Brzina širenja virusa u inficiranom organizmu je različita i zavisi od udaljenosti nastale povrede od CNS-a. Virus se prema CNS-u kreće putem perifernih nerava brzinom od oko 3 mm/h.

6. Paster je prvi vakcinisao čoveka protiv besnila. Jula 1885. u Pasterovu laboratoriju je doveden devetogodišnji Jozef Majster, dečak nemačkog porekla iz Alzasa, koga je teško izujedao besan pas. Dva dana nakon ujeda, dečak je u kožu trbuha primio prvu dozu “eksperimentalne” vakcine koja je predstavljala kičmenu moždinu kunića uginulog od besnila, koja je specijalnim postupkom sušena 14 dana; sledećih dana doze su povećavane da bi na kraju 10-og dana dečaku aplikovana sveža moždina. Dečak je preživeo postupak vakcinacije i nije oboleo od besnila, a  kasnije je radio u Pasterovom institutu kao čuvar. Kada su Nemci okupirali Pariz za vreme Drugog svetskog rata i ušli u Pasterovu grobnicu, izvršio je samoubistvo.

7.Kralj Milan Obrenović  je za ovo neverovatno otkriće odlikovao Pastera ordenom Svetog Save prvog reda. Svog prvog pacijenta, devetogodišnjeg dečaka Jozefa Majstera, koga je teško izujedao besan pas, Paster je vakcinisao 6. jula 1885.godine, a orden Svetog Save, koji je i danas izložen u muzeju Pasterovog instituta u Parizu, dobio je 24. maja 1886. godine. Pasterov institut u Parizu osnovan je 1888. godine. Kaligrafski pisano svedočanstvo o odlikovanju Pastera ordenom Svetog Save sačuvano je u muzeju Pasterovog instituta u Parizu. Na njemu je tekst׃ „Mi Milan I po milosti Božjoj i volji narodnoj kralj Srbije želeći dati dokaza našega Kraljevskog blagovoljenja odlikujemo Gospodina Pastera (M Pasteur) profesora u Parizu Našim Kraljevskim ordenom Svetoga Save I-vim redom“.

8.U vreme Luja Pastera, veterinar Pjer-Viktor Galtije (1846-1908), Šovu-ov učenik u veterinarskoj školi u Lionu (Francuska), je pokazao da virus besnila napada nervni sistem sa promenljivim periodom inkubacije.

9.Besnilo još uvek nije iskorenjeno i verovatno to neće ni biti u bliskoj budućnosti s obzirom da su rezervoari divlje životinje. Do sada je poznato desetak vrsta koje su glavni rezervoari virusa besnila u prirodi: crvena lisica, severna lisica, vuk, rakunoliki pas, američki tvor, američki rakun, mungosi, šakal i više vrsta slepih miševa.

10.Ukupan broj slučajeva besnila životinja u našoj zemlјi je značajno smanjen uvođenjem oralne vakcinacije divlјih životinja. U 2014-oj godini je zabeležen samo jedan slučaj besnila u Srbiji. U 2013. godini zabeleženo je 5 slučajeva besnila, u 2012. godini 19 slučajeva, u 2011. godini 46 slučajeva, što je značajno manje u odnosu na 2010. kada je evidentirano 104 slučaja, i u odnosu na 2009. kada je zabeležen 181 slučaj besnila kod životinja.